Pojam, metodološke osnove, principi i funkcije menadžmenta
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9

Teza 1 – Razvoj ideje o menadžmentu
Nastanak, razvoj i afirmacija menadžmenta vezana je za 20 vek.Ocekuje se da ce menadžment naci punu primenu i doživeti veliki razvoj u 21 veku.Menadžment je veština tj sposobnost da se koristi tude znanje u funkciji cilja.
Pojava menadžmenta je u korelaciji sa industrjiskom proizvodnjom,što znaci da je sve veca složenost proizvodnje dovela do pojave menadžmenta.Zbog toga se menadžment ne može posmatrati odvojeno od sveukupnih istorijskih i aktuelnih uslova u nekoj sredini.
Naziv menadžment potice od glagola „manage“ koji izmedu nekoliko znacenja ima i sledeca: snaci se,upravljati, moci, voditi, prevladati, umeti.Kod nas je prihvacen termin upravljanje i rukovodenje.Menadžment kao termin tokom razvoja samoupravljanja,a i pre nije bio u zvanicnoj upotrebi.Promene krajem 80-tih godina i pocetkom 90- tih,stvorile su u prostor za upotrebu termina menadžment.Relativno snažan pritisak,kroz literaturu i druge kontakte,uz nedovoljno strucnog poznavanja materije i posebno jednostranosti tehnicki obrazovanog kadra, stvorio je terminološku konfuziju.Naime, upravljanje tehnickim sistemima proširilo se i na socio – tehnicki sistem,pa je termin upravljanje objedinio i „šta“ i „kako“raditi u preduzecu a što je neprimereno vec usvojenom shvatanju termina upravljanja.Prema tome ako termin menadžment treba prevoditi onda je,u skladu sa našim strucnim poimanjem,adekvatan prevod upravljanje i rukovodenje.Medutim implicitno sugeriranje podvajanja upravljanja od rukovodenja suštinski nije adekvatno, pa je onda prihvatljiva solucija koristiti izvorni termin menadžment,što je praksa i u mnogo snažnijim sredinama.
Menadžment kao ideja ima svoju dugu i bogatu prošlost.Menadžment se razvijao uporedo sa razvojem coveka.Kroz istorijiski razvoj ljudske misli nebrojeni su primeri prakticne primene nekih oblika menadžmenta.Pojavom klasa nastaju države sa strogom hijerarhijom,a robovlasnici su strogo planirali poslove robova i na odgovarajuci nacin kontrolisali taj posao.U ranoj istoriji civilazicije principi menadžmenta (planiranje, koordinacija, kontrola) korišceni su u raznim oblastima: vojska, poljoprivreda, gradilišta.
Na razvoj savremenog menadžmenta najviše je uticalo izucavanje menadžmenta procesa (koga neki zovu: univerzalni menadžment).Nosilac ovog koncepta menadžmenta je H.Fajol,koji proširio Tejlorov koncept izvan organizacije izvan proizvodnje.Fajol je svoj rad na razvoju menadžmenta usmerio na definisanje funkcija i opštih principa organizacije,a proširio je istraživanja i na funkciju rukovodenja.S obzirom na cinjenicu da je Fajol deo svojih istraživanja usmerio na definisanje funkcija organizacije i menadžmenta mnogi ga zovu i osnivacem tzv funkcionalnog menadžmenta.Njegova opšta teorija menadžmenta se primenjivala u svim podrucijima menadžerskh aktivnosti.Veliki uticaj ma razvoj univerzalnog menadžmenta imali su,pored X Fajola,još i M.P.Folet (Mary Parker Follett),Dž.Monej (James Mooney).Meri P Folet je sa Cester Bernardom postavila teorijisku osnovu koncepta „menadžment integracije kadrova i organizacije“.Ona je proucavala oblike rešavanja sukoba i nesporazuma u organizaciji,smatrajuci da se svaki sukob u organizaciji može rešiti na jedan od sledecih nacina:
- Dobrovoljnim popuštanjem
- Borbom i i pobedom jedne strane koja je u sukobu sa drugom

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]